Године 1985, у раним фазама развоја, нови оперативни систем је једноставно назван Интерфаце Манагер. Под тим именом је Билл Гатес намеравао да га лансира на продају. Убрзо, међутим, ПР менаџери компаније су дошли до новог имена и увјерили Гатеса да је ријеч Виндовс много боље повезана с изгледом новог ОС-а.
Заједно са Билл Гатесом, његов најближи сарадник и бивши колега Стеве Баллмер је активно радио на Виндовсу 1.0. Чак је и глумио у комерцијалном огласу посвећеном издавању новог оперативног система. Пронашли смо овај видео и препоручили да га погледате. У њему је Стив толико уметнички и убедљив да чак и афрички папуанци, који не разумеју реч енглеског, желе да купују Виндовс након гледања.
Развој Виндовса 1.0 је отежан чињеницом да је систем имао превише хардверских захтјева за та времена. Требало јој је превише простора на диску, превише РАМ-а и процесорских ресурса. Минимални системски захтеви за Виндовс 1.0 били су следећи: МС-ДОС верзија 2.0, две двостране дискете или хард дискови, графичка картица и најмање 256 КБ РАМ-а.
За Виндовс 1.0 су били потребни компјутерски мишеви, који у то време нису били у широкој употреби. Да би научили кориснике како да управљају новим улазним уређајем за Мицрософт, развили су и увели компјутерску верзију игре Реверси у Виндовс. Тако су се корисници навикли да користе миша кликом на њега са различитим објектима на екрану.
У време издавања оперативног система Виндовс 1.0, већ је било неколико производа на тржишту са сличном функционалношћу: Виси Он, ДЕСКвиев, ИБМ ТопВиев, ГЕМ. Развој Мицрософта није много засијао на њиховој позадини, већ напротив. Виндовс је био веома спор у поређењу са конкурентима, а за његово коришћење било је потребно купити скупу опрему: картицу за проширење, миш, видео картицу. Софтвер треће стране уопште није постојао. Зашто Виндовс није само преживео већ и победио? Гледајте видео са Стевеом Баллмером мало више, и све ће вам постати јасно. Страст, притисак, генијалност, посвећеност - то су били главни адути Мицрософта, са којима је компанија збацила све конкуренте.
Поред познате Виндовс линије, Мицрософт је повремено покушавао да покрене и друге производе које мало људи памти. На пример, Мицрософт Боб (1995) је понудио потпуно нови начин за интеракцију са оперативним системом. Ево кратког описа овог производа са Википедије:
Главни интерфејс је унутрашњост куће, док различите просторије одговарају стварним собама, као што су кухиња или дневни боравак. Свака соба може да садржи декорације и намештај, као и иконе апликација. Апликације уграђене у Боба представљене су одговарајућим унутрашњим елементима. На пример, када кликнете на сат, отвара се календар, а оловке и папир представљају програм за писање слова. Мицрософт Боб садржи "помагаче" - знакове, дизајниране у облику цртаних ликова, који могу помоћи кориснику да се креће кроз виртуелну кућу или обавља задатке у главном интерфејсу или уграђеним апликацијама.
Чак и за наше време, изгледа помало футуристички, зар не? Бил Гејтс је касније прокоментарисао неуспех Мицрософта Боба следећим речима: „Пре много година направили смо преурањени покушај да се створи идентитет електронског асистента. Онда смо били испред времена, и ово је била једна од наших грешака."
И на крају неколико бројева о данашњем јунаку дана. Оперативни систем Виндовс 1.0 је продат од новембра 1985. до априла 1987. године. За то време продато је око 500 хиљада примерака. Најновија верзија Виндовса 10 за само три месеца стекла је више од 120 милиона корисника. Тренутно, више од 91% персоналних рачунара користи Виндовс оперативне системе.
Остале занимљиве чињенице о свијету око нас можете пронаћи овдје.
